Policija je prošlog ponedjeljka morala da blokira čitav kvart u američkom gradu Hjustonu zbog bizarnog razloga. Društvenim mrežama proširila se vest da jedan bankomat daje novčanice od 100 dolara umjesto apoena od deset dolara.

“Bank of America”, na čijem se bankomatu dogodila greška, ubrzo je izdala saopštenje da je za slučaj odgovoran službenik banke koji je na mesto gde stoje novčanice od 10 dolara stavio one od 100 dolara, naglasivši da je problem rešen. Sve je počelo u nedelju uveče oko 23 časa, kada je jedan građanin želeo da sa bankomata podigne 20 dolara. Umesto dve novčanice od 10 dolara, dobio je dve novčanice od 100 dolara. Svoj dobitak objavio je na društvenim mrežama, a ispred bankomata se ubrzo stvorila gomila ljudi i počele su tuče.

Banka je odbila da komentariše koliko je novca podignuto iz bankomata za dva sata, koliko je policiji bilo potrebno da rasturi gomilu. Takođe, banka nije zahtevala od građana da vrate novac. Slična situacija dogodila se u februaru ove godine kada je jednoj ženi umesto 1.400 bankomat izbacio 14.000 dolara. Ovo se dogodilo u Kanzasu na bankomatu Centralne Nacionalne Banke koja je podigla optužbu protiv ove žene.

Memorandum o saradnji na projektu "Doznake iz dijaspore zasnovane na blokčejn tehnologiji" potpisan je između Programa za razvoj UN i grada Niša.

Projekat bi trebalo da doprinese bržem, jeftinijem i transparentnijem slanju novca iz dijaspore u Niš. 

Kako je objasnila Željka Topalović iz Programa UN za razvoj blokčejn tehnologija, reč je o pilot projektu, koji će trajati tri meseca. Ona je navela da će projekat nakon tri meseca, ukoliko bude uspešno sproveden u Nišu, zaživeti u celoj Srbiji. 

"Značajno je da pošiljaoci shvate da je ovo pilot projekat. Mi ulazimo u eksperiment kojim želimo da umesto da prosečna cena transakcije novca iz inostranstva u Srbiju košta osam odsto onoga koji šalje, ona će koštati tri ili manje odsto", kazala je Topalović. 

Dodala je da pošiljalac neće slati novac i da je važno da se shvati da se ne radi o slanju novca, nego o podeli uplate od 100 dolara, od kojih će primaoci 50 odsto moći da iskoriste za kupovinu proizvoda u tri na transparentan način izabrane prodavnice u Nišu, a 50 odsto za komunalne usluge. 

"Proces je jednostavan i učesnici neće morati da se bave novim tehnologijama. Onaj koji bude slao doznaku će aplikacijom izvršiti uplatu kroz online platformu, a primalac će na vrlo jednostavan način moći da ili preko fizički odštampanog vaučera ili preko mobilnog telefona verifikuje da je plaćanje izvršeno", kazala je Topalović. 

Navodeći da je 23 odsto građana Srbije vezano za ljude u inostranstvu, Topalović je kazala da se ovim pilot projektom želi testirati mogućnost za ljude koji žive u inostranstvu da na lakši način pošalju pomoć svojim roditeljima ili rodjacima koji se možda teže kreću. 

"Da bude brže, jeftinije i transparentnije, čemu doprinosi blokčejn, koji u svakom trenutku pokazuje ko je kome i koliko uplatio. Takođe, želimo da se zaštite interesi onih koji šalju i koji primaju doznake", kazala je Topalović. 

Vršilac dužnosti stalne predstavnice Programa UN za razvoj Steliana Nedera kazala je da im je cilj da pomognu partnerima da efikasno koriste nove tehnologije kako bi osigurali ekonomski i društveni razvoj i doprineli u sprovodjenju ostvarivanja globalnih ciljeva održivog razvoja. 

"Niš smo izabrali jer ima jake i bliske veze sa dijasporom i otvorenost gradske uprave za primenjivanje novih tehnologija. Niš ima dugu tradiciju u oblasti elektronske industrije", kazala je Nedera. 

Navela je da su odlučili da testiraju slanje doznaka uz primenu blokčejn tehnologije imajući u vidu da finansijska sredstva koja dijaspora uplaćuje da bi obezbedila dobrobit svoje domovine u velikoj meri doprinose razvoju cele dijaspore. 

Prema njenim rečima, procenjena vrednost doznaka, koje se svake godine pošalju preko zvaničnih i nezvaničnih kanala, iznosi 5,5 milijardi evra i na godišnjem nivou čine 9 odsto ukupnog BDP-a. 

Kako je kazala, Narodna banka Srbije je nedavno u potpunosti podržala ovaj projekat budući da su i sami planirali da testiraju ili uvedu blokčejn tehnologiju za doznake iz dijaspore. 

Načelnik Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj projekata blokčejn tehnologije Milan Ranđelović kazao je da je Niš izabran zbog toga što veliki broj ljudi iz dijaspore šalje novac svojim rođacima baš u taj grad. 

"U Nišu na desetine hiljada ljudi bi mogli da budu korisnici ove tehnologije", kazao je Randjelović. 

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović izrazio je zadovoljstvo što ovaj projekat doprinosi naporima Vlade Srbije, posebno procesu digitalizacije koji sprovodi premijerka Ane Brnabić. 

Kazao je da se nada da će ovaj projekat doneti benefite svima onima koji su subjekti ovog projekta, ali i da će omogućiti da se proširi saradnju sa Kancelarijom UN na neke nove projekte, koji su značajni za Niš, region i UN.