Radnica u pogonu Leonija u Malošištu je preminula na radnom mestu, prenose Večernje novosti.

Kako se navodi, 45-godišnja radnica je preminula u ponedeljak oko 9 sati.

Prema rečima njenih kolega, njoj je pozlilo po dolasku na posao.  Dodali su i da je pala u kantini i preminula.

U vreme kada se sve više investira u gradnju, logično je da se mahom otvara sve veći broj gradilišta u našoj zemlji. Međutim, u građevinskoj industriji učestala je praksa da se Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu zaobilazi na razne načine, baš kao i neophodne mere bezbednosti bez kojih jedno gradilište ne bi smelo da funkcioniše, piše portal Gradnja.

Samim tim, našli smo se u situaciji u kojoj veliki procenat radova vode firme koje na papiru imaju samo jednog zaposlenog, koje se otvaraju po potrebi određenih projekata, dok im radnici rade na crno.

Predstavnici građevinske struke saglasni su u tome da veliki problem predstavlja to što na gradilištima operišu funkcionalno nepismeni ljudi, ili pak profesionalci iz drugih struka koji nisu adekvatno obučeni da obavljaju kompleksne građevinske poslove. Pomenuti radnici do ovakvih angažmana dolaze na crno, usled nemogućnosti da nađu adekvatan posao na odavno poljuljanom tržištu rada.

Na sve to, propust prave i inspekcija kojoj takođe fali obučenog kadra, lokalne samopurave na čijim teritorijama se gradi, kao i sudski organi koji ne propisuju adekvatne kazne. O potonjem pričamo sa Sašom Torlakovićem, predsednikom Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije.

"Propisana kazna je od 800.000 do dva miliona evra i 12 godina zatvora. Dok ne počne primena Zakona, dešavaće se ovakve stvari", govori on i naglašava da veliki deo odgovornosti za trenutno situaciju nose i sudski organi koji ne rade svoj posao. Naime, podaci govore da čak 30 odsto kazni zastareva, pa se samim tim ni ne sprovode.

Sudovi slepi na malverzacije

Torlaković i predstavnici Sindikata pokušavaju već izvesno vreme da skrenu pažnju na ovu problematiku, a isto su naglasili i u avgustu u razgovoru za B92 nakon što je jedan radnik poginuo na gradilištu u samom centru Beograda, u neposrednoj blizini zgrade Vlade. Žrtva je radila na crno za firmu koju bismo lako mogli da okarakterišemo kao "fantomsku" budući da je u njoj tehnički zaposlena samo jedna osoba, i to vlasnik preduzeća.

Tom prilikom rečeno je da je od početka godine zavedeno preko 20 smrtnih slučajeva radnika, od čega osam u građevinarstvu, a da skoro trećina poginulih radnika nije bilo prijavljeno. Od tada, u rasponu od svega mesec dana, broj poginulih radnika popeo se na oko 30*. Sredinom septembra, dva prijavljena radnika, poslovođa i pomoćnik geometra, poginula su na gradilištu Beograda na vodi kada su pod nepoznatim okolnostima pali sa 22. sprata. Samo nekoliko dana kasnije, jedna osoba poginula je u skladištu Luke Beograd prilikom adaptacije konstrukcije svetlarnika. Kompanija se ogradila od ove nesreće budući da nesrećna osoba nije bila radnik Luke. U trenutku pisanja ovog teksta, poginuo je radnik na Žeželjevom mostu nakon što je pao sa visine. U pitanju je drugi smrtni slučaj na gradilištu novog drumsko-železničkog mosta u Novom Sadu, a prethodni se desio prošle godine. Trenutno nije poznato da li će iko odgovarati zbog navedenih pogibiji.
*Po podacima navedenim u članku objavljenom na Insajderu 15. septembra 2018. poginulih radnika bilo je 29, ali se broj u međuvremenu povećao.

Štetan i narativ državnih organa

Zbog sve učestalijih nesreća i pritiska od strane medija, povodom pogibija građevinskih radnika oglasili su se i državni organi, pa čak i sam vrh države. Međutim, način na koji se govori o ovim nesrećama je vrlo problematičan. Izjavama poput “To je život i takve stvari se dešavaju“, “To nisu manekeni, nikom se nije iskrivila štikla na pisti“ i “Imamo daleko manji broj nesreća u odnosu na broj stanovnika u odnosu na druge zemlje” skreće se pažnja na glavni problem, a to je loša organizacija gradilišta, nepoštovanje propisa i neadekvatno sprovođenje kaznenih mera, (ako slučaj uopšte dospe do nadležnih organa). S tim u vezi govori nam i predsednik građevinskog sindikata:

“Smrtne povrede spadaju u predviđeni rizik na gradilištu. Ali, ako imate ogradu, sigurnosne kaiševe, ako ste ispoštovali sve bezbednosne mere i na gradilištu imate osobu zaduženu da prati ono što drugi kvalifikovani radnici rade, onda se takvi rizici svode na minimum”, objašnjava Tolaković i dodaje:

“Naš Zakon o bezbednosti na radu je usaglašen sa zakonima Evropske Unije. Međutim, njemu nedostaje Zakon o osiguranju od povrede koji na planu Skupštine Republike Srbije treba da bude na redu 2019. ili 2020. godine. Donošenjem tog Zakona poslodavci bi bili u obavezi da kad dođe do povreda i do teških posledica sa smrtim ishodom zaista jako puno novca plaćaju radnicima koji su se povredili i porodicama onih koji su stradali. Smatram da bi to uozbiljilo scenu kod poslodavaca, kod investitora i kod izvođaća radova u smislu pažnje i praćenja propisa i svih rizika na gradilištu koji su predviđeni.”
Ljudski faktor najopasniji

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije naglašava za portal Gradnjada pored pune bezbednosne opreme gradilišta i samih radnika, izvršilac radnje mora da pripremi i potpunu papirologiju (među kojima je i projekat tehnologije gradnje koji sadrži i projekat obezbeđenja gradilišta) bez koje ne bi smelo ni da se stupa u rad. Rodić takođe ističe da na mnogim aktivnim gradilištima radnici uopšte nisu ni upoznati sa tim na kojoj distanci moraju da stoje od mašina (kranova, bagera, buldožera i sl.) i koja je procedura ukoliko dođe do, na primer, rušenja krana i sličnih nezgoda.

"Retko ko ima istaknutu tablu sa istaknutom građevinskom dozvolom, obaveštenjem o gradnji sa imenom projektantske firme i imenom izvođača radova" tvrdi Rodić koji smatra da odgovornost treba da preuzmu lokalne samouprave:

"Glavni krivac su lokalne samouprave jer se na njihovoj teritoriji zida i njihove inspekcije ne smeju više da se prepucavaju sa republičkim ministarstvom oko toga ko je nadležni. Pošto nema dovoljno inspektora, naročito onih obučenih, prenosi se odgovornost sa jednog organa na drugi. Ne može neko da tvrdi da ne zna šta mu se dešava na teritoriji, a da divlja gradnja cveta. Oni koji ovo dopuštaju moraju da se smene i da se rigorozno kazne".

Kada će se situacija poboljšati?

U Sindikatu radnika građevinarstva jedno od rešenja vide u poboljšanju statusa sindikalaca kojima bi trebalo da se omogući ulaz na gradilišta u slučaju kada primete da u njima nisu sprovdene sve mere bezbednosti. Svoju ulogu oni vide kao preventivnu, jer bi im se tako omogućilo da porazgovaraju sa investitorima, izvođačima i radnicima, i ukažu im na potencijalne opasnosti.

"Mi smo još pre deset godina tražili da sindikalni predstavnici dobiju staus službenih lica", pojašnjava Torlaković.

"Više puta smo na okruglim stolovima i edukacijama nudili takvu varijantu, a pisali smo i zvanični predlog Ministarstvu. Predlog smo upoređivali i sa zakonima u Švedskoj gde sindikalni predstavnici mogu da dođu na gradilište. No, prošlo je mnogo godina od kada smo ušli u te procese i nikada nismo naišli na podršku. U ovoj dobi neo-liberalizma gde je sve na strani gazde i investitora, utopija bi bila da neko prihvati da sindikalci budu preventivni inspektori koji dolaze na gradilište."

Po svemu navedenom vidimo da rešenje preko noći jednostavno ne postoji i da će verovatno trebati godine da se situacija na domaćim gradilištima pokrene nabolje – ukoliko se sa ispravljanjem propusta na svim nivoima krene u što skorijem periodu. Ostaje još da se vidi da li će medijska pažnja koju nesreće na srpskim gradilištima dobijaju u poslednje vreme makar malo pogurati ove procese.

Oprez: Radnici rade alkoholisanom stanju

Oba naša sagovornika ističu da poseban problem predstavlja to što na srpskim gradilištima neretko rade radnici u alkoholisanom stanju. Ovaj problem zajednički je i za radnike koji su legalno prijavljeni koliko i za one koji rade na crno, bez obzira na nivo njihove obuke i stepen obrazovanja. Činjenica da na ovaj problem treba da se skreće posebna pažnja je poražavajuća. Slika građevinca na skeli sa pivom u ruci učestala je u tolikoj meri da je već odavno postala “norma”, odnosno nešto na šta većina prolaznika ne bi ni pobratila pažnju. Ovim putem apelujemo na izvođače radova da skrenu pažnju svih svojih radnika na opasnosti do kojih može doći ukoliko se radi u alkoholisanom stanju.

Ministarstvo za rad navodi da Zakonom o radu nije utvrđeno da li se zarada zaposlenom može isplatiti "na ruke" ili je obaveza poslodavca da istu uplati na tekući račun.
 
 
Portal radnik.rs uputio je pitanje Ministarstvu za rad da li je zakonito isplaćivati platu "na ruke" imajući u vidu da isplata plate u koverti ne ostavlja trag, odnosno dokaz o iznosu uplaćene zarade.
 
Kada se zarada isplaćuje preko računa, radnik ima dokaz o tome koliko je novca isplaćeno i taj dokaz može da koristi na sudu.
 
"Smatramo da nema smetnji da se nakon uplate poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenom isplati zarada bez poreza i doprinosa u neto iznosu 'na ruke' i tom prilikom dostavi i Obračun zarade, odnosno naknade zarade koji predstavlja izvršnu ispravu. Prilikom isplate zarade 'na ruke' i prijema Obračuna zarade i naknade zarade, zaposleni bi trebalo da se potpiše da bi poslodavac imao dokaz da je izvršio isplatu zarade, s obzirom da se ista ne isplaćuje preko tekućeg računa", piše u odgovoru Ministarstva za rad.
 
U odgovoru Ministarstva za rad je navedeno i da zaposleni ima pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost obračuna zarade, bez obzira na koji je način izvršena isplata.
 
Međutim, kako se navodi na portalu radnik.rs, problematično je to što je omogućavanjem isplate plate "na ruke" radniku oduzet dokaz o uplaćenom iznosu zarade.
 
Ukoliko poslodavac isplaćuje "na ruke" nižu zaradu od minimalne po ugovoru o radu, što je nezakonito, radnik nema načina da to dokaže dokumentacijom. Jedini dokaz o isplati plate je u ovom slučaju obračun zarade koji su radnici dužni da potpišu, često i kada je obračun fiktivan, odnosno kada je u njemu naveden netačan, viši iznos zarade u odnosu na onaj koji dobija "na ruke", zaključuje se u tekstu.

Dva radnika poginula su jutros oko 09.30 na gradilištu "Beograd na vodi" . Oni su pali sa jedne od zgrada na kojoj su radili.

Medijima je iz Hitne pomoći rečeno da su poziv primili u 09.42.

Prema rečima portparola te službe Mirka Lutovca, dvojica radnika pala su sa "Štrabagove" zgrade. Ekipe koje su izašle na teren pronašle su tela dvojice radnika i konstatovale smrt.

"U pitanju su poslovođa i pomoćnik geometra, kooperanti kompanije 'Štrabag', koji su pali sa 22. sprata zgrade na kojoj su radili, što je najviša platforma na gradilištu. Izvor iz kompanije 'Štrabag' rekao je 'Blicu' da u ovom trenutku ne može da daje zvanične informacije, ali tvrdi da su poslovođa i pomoćnik geometra bili uredno prijavljeni, da su prošli neophodnu obuku za visoku gradnju i da su imali svu neophodnu zaštitnu opremu", naveo je Blic.

Nesrećni radnici imali su 26 i 41 godinu. Navodno, do nesreće došlo kada je propala oplata, privremena konstrukcija, koja beton drži na mestu prilikom livenja dok ne očvrsne.

 

Zbog sve većih teškoća preduzeća da nađu kvalifikovane radnike, Vlada Češke odlučila je da ubrza proces zapošljavanja stranih radnika. Na rad duži od tri meseca dolazi 19.600 Ukrajinaca godišnje, po 1.000 Filipinaca i Mongola, a od septembra ta kvota će se proširiti i na 2.000 Srba.

Zaposlenje na najmanje godinu dana, po istim pravilima i uz istu platu kakvu imaju zaposleni Česi – to su uslovi za 2.000 radnika koji će od jeseni moći da potraže posao u Češkoj.

"Sudeći prema povećanom interesovanju čeških kompanija kada je u pitanju zapošljavanje radnika iz Srbije, izgleda da su iskustva veoma dobra. Ljudi iz Srbije su u Češkoj veoma cenjeni kao tehnički kvalifikovani. Njihovo iskustvo u našoj zemlji može biti korisno i za Srbiju, jer će doneti nova znanja. Na kraju krajeva će stimulisati češke investicije u Srbiji", navodi Pavel Kobližka, zamenik ambasadora Češke Republike.

Najveća potražnja za radnicima je u auto-idustriji.

"Češka je preko našeg sajta 'Poslovi infostud' u poslednje vreme zaista popularna zemlja za odlazak za privremeni rad tamo. I tu su najčešće poslovi koji su vezani za auto-industriju, odnosno za proizvodnju auto-delova. Od uslova jedino je potrebno da imate fizičku spremnost da obavljate određene poslove", navodi Miloš Turinski iz Poslova Infostud.

Zapošljavanje u inostranstvu se odvija preko agencija za posredovanje. U Srbiji trenutno legalno posluje 112 takvih agencija, a nedavno je ministarstvo zbog zloupotrebe angažovanja radnika četiri agencije stavilo pod ključ.

"Dešavalo se recimo, da su naši građani odlazili na rad u Slovačku, da su 300 evra svakog meseca davali kao proviziju agenciji, što je apsolutno nedozvoljeno. Ono što je bitno da građani znaju pre nego što odu je da – moraju ovde da zaključe ugovor, moraju da budu upoznati sa svim uslovima rada koji ih čekaju u nekoj stranoj zemlji, da znaju kakvi su uslovi života, troškovi života i svega ostalog. Prosto da imaju potpunu informaciju kada se odluče na odlazak u inostranstvo", navodi Bojana Stanić, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja.

Loading...

Radnici moraju dobro da provere ugovore

Miloš Turinski navodi da radnici moraju da provere ugovore koje potpisuju.

"Jako je bitno da provere ugovore koje potpisuju i da potpisuju ugovore na srpskom jeziku. Ukoliko je on dvojezičan bitno je da ga uporede sa srpskom verzijom i da vide da je to zaista ono što su potpisali", ističe Turinski.

U prošloj godini je preko agencija koje imaju dozvolu za rad oko 5.600 građana otišlo na rad u inostranstvo, najčešće u – Rusiju, Slovačku, Hrvatsku, Crnu Goru i Sloveniju, a jedan deo na Maltu i u Nemačku. Iako i dalje preovlađuju pozitivna iskustva, nadležni ističu da su prevare radnika sve češće, pa je prvi korak pre odlaska dobra provera svih uslova.

Nemačka zbog strahovitog ekonomskog procvata priprema novi zakon o useljeništvu kojim pokušava da dovede što više radne snage iz tzv. trećih zemalja.

Novi zakon o useljeništvu je u pripremi, a cilj je da se zbog nedostatka kvalifikovanih radnika pojednostave procedure, ne samo za visoko obrazovani kadar, već i za one koji imaju završenu srednju školu.

"U Nemačkoj se o novom zakonu priča kao da je stvar već završena, mada se naravno računa ono što je 'de jure'. U svakom slučaju, neće se dugo čekati da on stupi na snagu", ističe novinar Mirsad Kebić, koji već nekoliko godina živi i radi u Minhenu,  Kako kaže, zbog toga se očkuje još veći odliv stanovništva.  "Svaki kvalifikovani radnik koji uspe da dođe u Nemačku i nađe adekvatnog poslodavca, dobiće posao ukoliko pokaže veštine i znanje", ističe on.  Napominje da useljavanje u Nemačku ide lančano, odnosno da svako povlači nekog svog, a da mnoge nemačke firme daju premije onim radncima koji dovedu nekog ko zadovolji probni rad, prenosi Klix.  "Prednost je što starosna dob ne igra baš veliku ulogu za kadrovski deficitarne poslove, na primer kod mašinskih radnika, zavarivača, zidara, tesara. Tu važi pravilo: 'Samo dođi", napominje Kebić. 

Iako zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je Nemačka našim građanima i dalje "obećana" zemlja za rad, sve veću konkurenciju na međunarodnom tržištu rada joj već godinama prave Češka i Slovačka.
 
Do kraja juna ove godine na rad u inostranstvo posredstvom NSZ otišlo je 190 državljana naše zemlje, od toga 150 u Nemačku, dok je preko privatnih agencija nekoliko hiljada građana Srbije posao našlo u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, Rusiji, Malti ali i Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji.
 
"Do 30. juna ove godine 190 lica je otišlo posredstvom NSZ na rad u inostranstvo, zaposlili su se uglavnom u Nemačkoj, njih preko 90 odsto", kaže direktor NSZ Zoran Martinović.
 
Martinović za Tanjug objašnjava da zahvaljujući sporazumu koji NSZ ima sa nemačkom Agencijom za zapošljavanje, u tu zemlju se uglavnom upućuju radnici medicinske struke, medicinske sestre i tehničari.
 
"U pripremi je dosta bilateralnih sporazuma za upućivanje radnika u inostranstvo, ali za sada su zvanično dva sporazuma ratifikovana, sa Belorusijom i BiH", naveo je on. 
 
Da li će Češka postati "nova Nemačka" za srpske državljane znaće se uskoro jer je Privredna komora Češke počela da prima prijave za radnike iz Srbije nakon što je Vlada te zemlje odlučila da ubrza proces zapošljavanja stranih radnika. Češki mediji spominju cifru od 2.000 srpskih državaljana koji bi mogli dobiti posao u toj zemlji, a ovih dana srpski ministar za rad Zoran Đorđević boravi u Pragu kako bi o ovoj temi razgovarao sa resornim kolegama.
 
"Prema nekim informacijama iz naših Migracionih centara, i dalje je Nemačka najinteresantnija zemlja za one koji žele da odu u inostranstvo, a nakon toga slede Austrija i Švajcarska, ali tačno je da u poslednje vreme Slovačka i Češka imaju značajno izražene potrebe za zapošljavanje naših radnika", kaže Martinović.
 
Onaj ko se odluči da ide u inostranstvo na rad preko NSZ, kaže Martinović, može biti siguran da ide na legalan rad sa svim neophodnim dokumentima.
 
"NSZ takođe obezbeđuje sastanak između poslodavaca i zainteresovanih lica, dakle, obavljaju se pojedinačni intervjui i zaključuje se ugovor o radu pre odlaska u inostranstvo."
 
Postoje brojni primeri da, kako kaže Martinović, privatne agencije koje obezbeđuju građanima Srbije rad u drugim državama, olako shvataju ceo postupak odlaska na rad u inostranstvo, pa dolazi do toga da naši radnici prođu kao "bosi po trnju", ali se tim agencijama, kaže, brzo oduzimaju licence za rad.
 
Na Malti radi 40.000 građana Srbije, CG i BiH nelegalno
 
Na primer, zvanični podaci Malte iz 2016. godine kažu da je u toj zemlji radilo 1.380 građana Srbije, međutim, nezvanične procene govore da između 35.000 i 40.000 građana Srbije, BiH i Crne Gore radi u toj zemlji nelegalno, što čini oko 10 procenata stanovništva Malte.
 
Preko Nacionalne službe za zapošljavanje, posao u Nemačkoj, Sloveniji i Hrvatskoj, prošle godine je našlo 279 građana, i to, pre svih, medicinari, kuvari, konobari, animatori u turizmu... Podaci pokazuju da većina onih koji odlaze iz zemlje u potrazi za poslom radno mesto nađu u Slovačkoj, Češkoj i Rusiji, iako su želeli da odu u Nemačku ili Austriju, Švedsku, Norvešku i Kanadu.
 
Prošle godine otišlo 5.600 građana na rad u inostranstvo
 
U 2017. godini je preko agencija koje imaju dozvolu za rad otišlo oko 5.600 građana na rad u inostranstvo, najčešće u Rusiju, Češku, Slovačku, Hrvatsku, Crnu Goru i Sloveniju, a jedan deo na Maltu i u Nemačku. Muškarci i dalje najviše žele da odu na rad van zemlje (66 procenata), a iako je među onima koji žele da odu najviše nezaposlenih (76,1) i oni sa radnim mestom traže "dodatak" na platu ili novi posao (22,5 procenata traži posao u drugoj zemlji kao i 1,4 odsto studenata).
 
Podaci kažu da je najviše onih sa srednjom školom među potencijalnim radnim migrantima, a nakon njih slede građani sa završenim osnovnim studijama i visokom školom.
 
Srbija ima potpisane bilateralne sporazume o socijalnoj sigurnosti sa 28 država, a sporazume o privremenom zapošljavanju radnika migranata sa Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom i Slovačkom, a od prošle nedelje i sa Slovenijom. Ove godine zaključen je i Memorandum o saradnji u oblasti zapošljavanja između srpskog Ministarstva za rad i Ministarstva za nacionalnu ekonomiju Mađarske, a u toku su pregovori za potpisivanje bilateralnih sporazuma o privremenom zapošljavanju sa Katarom, Maltom i Ruskom Federacijom nakon čega će naši radnici u tim zemljama morati da dobijaju istu platu kao i državljani tih zemalja na istim radnim mestima. 
 
Trenutno u Srbiji ima 109 privatnih agencija koje imaju dozvolu za rad resornog ministarstva i koje pronalaze posao našim građanima u inostranstvu.

Potražnja kompanija za novim radnicima u Nemačkoj dosegnula je u julu rekordni nivo, a najveća potražnja zabeležena je u sektoru informativno-komunikacionih tehnologija, navodi se u izveštaju Saveznog zavoda za zapošljavanje (FEA).

 

Indeks slobodnih radnih mesta sastavljen od FEA-e porastao je u julu za dva boda, na 256 bodova, što je najviši nivo tog pokazatelja od njegovog uvođenja 2005. godine.

Ta vladina agencija istakla je u izveštaju objavljenom u ponedeljak i da je broj slobodnih radnih mesta povećan pretežno u privrednom sektoru. 

Najveća potražnja za novim radnicima zabeležena je u sektoru informativno-komunikacionih tehnologija.

Sektori maloprodaje, industrijske proizvodnje i javne uprave takođe su zabeležili veliki godišnji rast slobodnih radnih mesta.

FEA je rekordnu potražnju za radnicima u Nemačkoj pripisala dugotrajnom ekonomskom blagostanju u zemlji.

Iako je nekoliko instituta snizilo svoje procene rasta privrede u 2018. godini, snažan rast i dalje se preliva u poboljšane izglede za zapošljavanje.

Uz to, niski nivoi nezaposlenosti znače da se radnici trenutno osećaju sigurnijim da menjaju trenutna radna mesta.

Vladina agencija u ponedeljak je ponovila upozorenje da se neki privredni sektori, poput zdravstva i socijalne politike, suočavaju sa ozbiljnim manjkom kvalifikovane radne snage.

Takva okolnost odrazila se u rekordnom indeksu konkursa za zaposlenje koji su ostali nepopunjeni tokom daljeg vremenskog perioda.

FEA bi  trebalo da objavi zvanične podatke o nezaposlenosti za jul.

Nezaposlenost tradicionalno raste tokom letnjih meseci kao posledica odlaska na godišnje odmore.

Tokom juna, službenici na tržištu rada zabeležili su najmanji broj registrovanih nezaposlenih stanovnika Nemačke od početka nacionalnih merenja 1990. godine.

Kada biste danas dobili ugovor za posao u Nemačkoj prvi radni dan u toj zemlji bi vam u najboljem slučaju bio u martu sledeće godine.

U najgorem slučaju - na jesen ili čak zimu 2019. Vreme čekanja na radnu vizu meri se mesecima.

Državljanima zemalja Zapadnog Balkana je, promenom regulative 2016. godine, olakšano zasnivanje radnog odnosa u Nemačkoj, pa oni koji imaju dokaz da im je ponuđen posao u Nemačkoj mogu da apliciraju za radnu vizu. To je dovelo do naglog povećanja broja zahteva u ambasadi, pa se i vreme čekanja na izdavanje vize produžilo.  Kako bi ubrzali postupak, krajem novembra prošle godine nemačka ambasada u Beogradu pojednostavila je proceduru, tako što je ukinula obavezu poslodavaca da traže dozvolu za zapošljavanje. Sada taj deo procedure, u koji su uključene nemačke vlasti i nemačke agencije za zapošljavanje, obavlja sama ambasada.  Problem, međutim, na taj način nije rešen, jer – da bi uopšte predali papire – kandidati čekaju mesecima i, kako kažu, taj period ne da se nije skratio, već se i produžio. „Do juna se na termin za predaju papira čekalo četiri do pet meseci, a od juna se to produžilo na sedam“, priča za DW Dejan M. iz Beograda. On je u februaru dobio posao u IT-sektoru u Berlinu i odmah aplicirao za vizu. I dalje čeka termin za predaju papira.

Razgovor sa operaterom

Prema podacima na sajtu Ambasade Savezne Republike Nemačke, na termin za predaju papira se, u zavisnosti od kategorije zapošljavanja, čeka od pet do deset meseci. Potom se na odgovor čeka još devet do deset nedelja, a, kako sami navode, „neretko i duže“.  Raznim merama nastojimo da skratimo vreme čekanja na termin, odgovaraju za DW u ambasadi. „U Odeljenju za vize zaposlen je dodatni broj službenika, dok je istovremeno optimirana prezentacija relevantnih informacija na internet-stranici ambasade, kako bi pristup informacijama bio olakšan i kako bi se svim podnosiocima zahteva tačno objasnilo koja su im dokumenta potrebna. Takođe dajemo opširna objašnjenja putem mejla“, navodi se u pisanom odgovoru.  Mejlom je nemoguće dobiti odgovor, tvrdi Dejan, koji za sada nema pozitivna iskustva s nemačkom administracijom. Kaže da službenici daju vrlo šture informacije, pa se najviše informiše na internet-forumima i Fejsbuk-grupama na kojima ljudi prepričavaju svoja iskustva i jedni drugima pomažu. „Oni ne odgovaraju ono što ih pitate, nego imaju šablon koji je isti za sva pitanja. A kad ih zovete, ne kažu vam ni ime ni prezime i dok priča, već spušta slušalicu, tako da ne možete ni da pitate“, žali se Dejan.  „Standardizovani odgovori koji daju detaljne informacije nam pomažu da što veći broj službenika, koji bi inače davao informacije putem telefona, radi na šalterima, kako bi se ubrzao proces podnošenja zahteva“, odgovaraju u ambasadi. Naglašavaju pri tom da, zbog zaštite podataka, ne postoji mogućnost davanja informacija u vezi sa tekućim predmetima telefonskim putem. „Uprkos svim tim nastojanjima ambasade, veliki broj podnosilaca zahteva dovodi do dužeg čekanja, a samim tim i do nezadovoljstava. Koleginice i kolege se iz tog razloga školuju kako da i u neprijatnim situacijama daju ljubazne odgovore“, dodaje se u odgovoru.

Porodica na daljinu

U međuvremenu strpljenje gube i oni koji čekaju vizu, i poslodavci koji radnike moraju da čekaju i po godinu dana. „A šta ćete mu onda? U IT-sektoru niko neće da vas čeka 12 meseci“, kaže Dejan. On ukazuje i na apsurd da ugovor koji se predaje u ambasadi ne sme da bude stariji od šest meseci. „Znači moja firma bi morala da menja datume. To je klasična kvaka 22, tako da tu nema rešenja. Možeš samo da čekaš i da budeš strpljiv“, dodaje Dejan. 


Više od svega, njega ipak brine koliko će vremena proći dok mu se u Nemačkoj pridruže supruga i sin, jer se na spajanje porodice u najboljem slučaju čeka isto toliko, a u najgorem i duže. „To je katastrofa. Hajde tri meseca da smo razdvojeni, to se nekako i pregura, ali šest i više, to je baš loše“, zabrinut je Dejan.  Ta procedura može da se zakomplikuje i više nego dobijanje radne vize, jer je za spajanje porodice neophodno ispuniti i dodatne uslove – da supružnik koji je dobio posao u Nemačkoj ima dovoljna primanja da izdržava porodicu i da ima adekvatan smeštaj.  U slučaju porodice Milošević, procedura spajanja je trajala skoro tri godine. „Suprug je otišao u oktobru 2015. godine. On je medicinski tehničar i brzo smo to odradili, jer se tad nije dugo čekalo na termin u ambasadi”, seća se Nina. Tada su, međutim, stvari počele da se komplikuju. „Niko mu nije rekao da će diplomu moći da nostrifikuje tek sledeće godine. Tu informaciju je administracija sakrila i oni su zaslužni što smo mi tako dugo čekali“, kivna je ona i danas.  Tako su im skoro dve godine protekle u nostrifikovanju diplome i potrazi za poslom. Kad je konačno dobio ugovor u Bavarskoj, usledilo je traženje stana koji će zadovoljiti kriterijume administracije. „Prošle godine u oktobru smo aplicirali za termin u ambasadi i čekali četiri meseca nadajući se da će u međuvremenu naći stan, ali bezuspešno. Na kraju je dao otkaz i otišao za Drezden. Mesec dana je bio bez posla i na kraju našao stan i posao, pa smo ponovo slali u ambasadu“, nastavlja Nina svoju sagu. Novi termin dobili su u martu ove godine, a tri meseca kasnije konačno i vize za nju i dvoje dece.

Život na stend-baju

I Dejan i Nina podvlače isto – oni koji ulaze u avanturu, moraju dobro da se naoružaju strpljenjem, jer je odlazak na legalan način sve, samo ne jednostavan.  Dejan kaže da više nije ni u poziciji da odustane, jer je zbog novog posla u Nemačkoj dao otkaz na prethodnom u Beogradu, pa ostao bez redovnih prihoda. „U početku sam pozajmljivao pare. Posle sam otvorio preduzetničku radnju i počeo da radim za firmu u Nemačkoj kao frilenser. Ali to je zato što je, na svu sreću, kompanija normalna i stalo im je do radnika, pa sad zarađujem da mogu da vratim dugove. Ali šta drugi ljudi rade, kako se snalaze, ja stvarno ne znam“, priča Dejan.  Nina je na momente gubila nadu da će njihova situacija ikada biti rešena. „U međuvremenu se svašta menjalo i u njihovim pravilima, pa morate da budete u tome svakodnevno da biste to ispratili. A kada su porodice tako dugo razdvojene, nastaju razni problemi. Teško je biti u braku na taj način. Pogotovo ako nema novca ni on tamo, ni vi ovde, deca mala, a neizvesnost ogromna“, priča Nina.  Kad su joj konačno javili da je viza odobrena, kaže, nije mogla da veruje. „Drhtala sam i gledala u telefon. Posle toliko vremena, toliko neprijatnosti...“, seća se tog dana i sada kroz smeh zaključuje: „Otvoriću agenciju za pomoć ljudima.“

Nemački savezni ministar za rad Hubertus Heil radnicima iz inostranstva u određenim branšama želi da olakša pronalaženje zaposlenja u ovoj zemlji.

On se u intervjuu za “Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung” izjasnio za dobijanje privremene vize za one koji traže posao u sektorima kao što su negovatelji, gde je evidentan manjak radne snage. Njima bi, kako je rekao, trebalo omogućiti da u Nemačkoj mogu da traže posao, međutim želi da isključi mogućnost primanja socijalnih naknada u ovoj zemlji, prenose Nezavisne novine.

Mogu pretpostaviti da bi to moglo da podrazumevati da se njegovateljima iz inostranstva omogući dolazak na pola godine u Nemačku kako bi ovde našli posao - rekao je Heil i dodao: Ako im to ne uspe, oni se po isteku tog vremena moraju vratiti u svoje zemlje.

Reč je o stvaranju “u što većoj meri nebirokratskih procesa” za potencijalne nove zaposlene, kaže on.

Na insistiranje SPD-a, “velika koalicija” u Berlinu namerava da pokrene usvajanje ovog zakona do kraja godine, čime bi se redefinisala imigracija kvalifikovanih radnika koji su potrebni nemačkoj privredi, te se tako otvorila mogućnost i za one koji nisu akademski obrazovani. Time bi se takođe ograničile i tzv. ilegalne migracije.

 Nemačka kancelarka Angela Merkel je ovaj zakon, na svojoj letnj

Strana 1 od 2

Muškarac u Indiji preminuo je nakon što ga je kamenovala grupa majmuna

Muškarac u Indiji preminuo je nakon što ga je kamenovala grupa majmuna. Radi se o…

Odličan TRIK da vizuelno povećate kupatilo

Mnogi bi voleli da imaju veliko, prostrano kupatilo u kome ima mesta za sve – ali…

Sahranjena u venčanici, u svojoj 19. godini. Pomogla u hapšenju ubice 45 godina POSLE SVOJE SMRTI

Bio je 14. septembar 1973. kada je mladi policajac Kristofer Biš u Ilinoisu naišao na…

Bankar na sudu: Novac bogatih slao na račune siromašnih

Finansijska kriza koja je pogodila svet 2008. godine uništila je mnoge, a posebno snažno…

Novi "dokaz" da čovek nije bio na Mesecu? | FOTO

Iako smo do sada o sletnju američke letelice Apollo 11 na Mesec mogli da čujemo pojedine…

ŠOKANTNO PRIZNANJE SLAVNE ATLETIČARKE: Bila sam drolja i htela sam seks za novac sa što više muškaraca

Suzy Favor Hamilton UČESTVOVALA je na Olimpijskim igrama tri puta. Bilo je to 1992.,…

Devojčica u jezeru našla mač star 1.500 godina

KOPENHAGEN - Osmogodišnja devojčica izronila je mač star 1.500 godina, iz švedskog jezera…

Mučio se sa zadatkom iz matematike, pa pozvao policiju da mu pomogne

Jedan dečak u američkoj saveznoj državi Kolorado pozvao je policiju kako bi mu pomogla u…

U nedostatku orgazma tu je ''peegazam''

Ako ste popili mnogo kafe, soka ili litar vode posle treninga, verovatno ste i trpeli sa…

Otkriven prvi satelit van našeg sistema i veličine je Neptuna?

Astronomi misle da su otkrili prvi satelit van Sunčevog sistema. Ovaj egzosatelit ne…

LEKARI U ŠOKU: Uzeo lek za erekciju i sada sve vidi crveno

Muškarac iz Njujorka koji je želeo da ostane anoniman nazvao je lekare nakon što je, kako…

Zašto pametne i lepe devojke šetaju same?

Da li ste se ikada pitali zašto su pametne i atraktivne devojke često same? Ne, one nisu…

Tužila Fejsbuk zbog seksualnog iskorišćavanja

Jedna Teksašanka, identifikovana kao Džejn Do, tužila je Fejsbuk zato što ju je, kako…

Evo snimka Ronalda i devojke koja tvrdi da ju je silovao | VIDEO

Kristijano Ronaldo službeno je optužen da je 12. juna 2009. godine u Las Vegasu silovao…

Poznati hirurg i njegova devojka DROGIRALI I SILOVALI na stotinu žena: Evo kako

Poznati hirurg iz Njuport Biča u Kaliforniji i njegova devojka uhvaćeni su zbog…

Ovo je najlepša žena Amerike u 2019.

Nija Frenklin (24) ponela je titulu najlepše žene u Americi za 2019. godinu. Takmičenje…

Koji se znaci teško, a koji lako zaljubljuju?

Ovan Ovan odlično procenjuje ljude pa mu treba nekoliko minuta da shvati da li je neko za…

U potrazi za mirom i samoćom muškarci se skrivaju u kupaonici

Osim malo mira i tišine, muškarci koriste kupatilo kao mesto bega od žene 'koja zanoveta'…

"Kad izvlačite mleko iz dojki, ne bi trebalo da se osećate kao krava". Ova reklama razbesnela je žene širom sveta

Kada postanu majke, žene se često nađu na meti raznih kritika i diskriminacija, ali čini…

Pronađena otrovna dvoglava zmija | VIDEO

Otrovna dvoglava zmija pronađena je u Virdžiniji prošle sedmice, a ovo otkriće stručnjak…

Nije htela da ima seks sa njim, ali Ronaldo ju je odvukao u sobu i analno silovao

Kristijano Ronaldo je odbacio svaku optužbu o navodnom silovanju Amerikanke Ketrin…

ESKORT DAMA OTKRILA, MUŠKARCA MOŽETE UZBUDITI SAMO NA JEDAN NAČIN: Ovo provereno pali!

Provereno pali! Prema rečima profesionalke, da biste zadovoljili svog muškarca, prvo…

Nišlijka priredila razvod sa stilom velikom žurkom zvanom "Trauma"

Biljana Rupar iz Niša proslavila u jednoj noći proslavila je razvod braka, svoj 35.…

Ukrao morsku vodu, kazna 1.500 evra!

Nemac koji je ovih dana na plaži u blizini Trsta u svoj kamion utovario 24.000 litara…

ISPOVEST PROSTITUTKE IZ VRANJA "Urinirali su po meni, radili su mi najveće gadosti, ali sam sve to vremenom zavolela!"

Barbara je naizgled obična tridesetogodišnjakinja iz Vranja, visoka i privlačna. Ono sto…

Izaziva trovanje: Ovu hranu ne smete da zagrevate više od jedanput

Sasvim je normalno da hranu koju smo prethodno spremili možemo ponovo da zagrejemo i…

Otkriveno ZAŠTO u 21. veku sve više žena VARA SVOJE PARTNERE

Američka spisateljica Vensdej Martin u svojoj najnovijoj knjizi bavi se temom…
© 2014 Agencija Expres Media. All Rights Reserved
DMC Firewall is a Joomla Security extension!