Monday, June 18, 2018

Stiven Hoking, fizičar i jedan od najvećih naučnika današnjice, umro je rano jutros u 76. godini, u svom domu u blizini Kembridža, saopštila je porodica.


"Duboko smo ožalošćeni. On je bio veliki naučnik i izvanredan čovek, čije će nasleđe živeti godinama", saopštila su njegova deca Lusi, Robert i Tim.  Britanski naučnik je stekao svetsku slavu zbog svog rada na teoriji o crnim rupama i otkriću da one emituju tzv. "Hokingovu radijaciju". Hoking je bio prvi svetski naučnk koji je u svom radu kombinovao opštu teoriju relativiteta i kvantnu mehaniku.  Iza sebe je ostavio niz dela od kojih je najpoznatija knjiga "Kratka istorija vremena".  Hoking je tokom karijere razotrkio neke od najzamršenijih tajni kosmosa, uprkos tome što mu je sa 22 godine otkrivena amiotrofna lateralna skleroza (ALS) zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću kompjutera i glasovnog sintizajzera.  Iako su mu lekari predviđali još samo nekoliko godina života, profesor Hoking je još više od pola veka fascinirao naučnu i "običnu" javnost svojom sposobnošću da komplikovane stvari "prevede" na jezik običnih ljudi, zainteresuje ih za nauku, ali i da svojim kolegama naučnicima otkriva potpuno nove horizonte

 
Hoking je vremenom postao i ikona popularne kulture, pa se pojavio u "Zvezdanim stazama", "Simpsonovima", "Futurami", "Štreberima", ali i predstavama "Letećeg cirkusa Montija Pajtona" i na jednom od albuma legendarnog benda "Pink Flojd". 

"Jednom je rekao, 'Ne bi ovo bio neki kosmos, da nije dom ljudima koje voliš'. Nedostajaće nam zauvek", saopštila je njegova porodica.  Hoking je rođen 1942. godine u Oksfordu, završio je prirodne nauke na čuvenom oksfordskom univerzitetu 1959, a doktorirao je na Kembridžu.  Knjigu "Kratka istorija vremena", koja je prodata u više od 10 miliona primeraka, objavio je 1988. godine. Njegov život je opisan u filmu "Teorija svega" 2014. godine, a Edi Redmejn je za glavnu ulogu dobio Oskara.  Hokingov veliki, nedosanjani san, bio je da otputuje u svemir. Prošle godine je objavljen plan da tamo i ode na jednom od prvih letova kompanije Ričarda Brensona "Virdžin galaktik".  "Svojo planeti smo dali grozni poklon klimatskih promena... Kada god bismo kroz istoriju bili suočavani sa sličnim krizama, imali bismo šta da kolonizujemo... Ali više nema 'novog sveta', nema neke utopije iza ugla. Ponestaje nam prostora, i jedino što nam preostaje je da idemo na druge svetove", govorio je Hoking, koji je zagovarao brži razvoj u oblasti svemirskih putovanja.

 

Hoking je, pored svojg naučnog rada, insipirisao ljude i svojim odbijanjem da se preda teškoj bolesti. Njemu je, naime, u 22. godini dijagnostikovana retka neuromotorna bolest - ALS, ili Lu Gerigova bolest, i lekari su prognozirali da će živeti svega nekoliko godina.

Profesor ih je demantovao i poživeo više od 50 godina.

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 EXPRES - UMRO STIVEN HOKING: Mnogi su ga smatrali najvećim živim naučnikom na svetu

065 333 90 29

info@expres.rs

Our website is protected by DMC Firewall!