Monday, June 18, 2018

Policija bi u Srbiji uskoro u svom posedu mogla da ima kompletnu bazu DNK podataka svih građana Srbije, čiji najličniji podaci se iz nekog razloga nalaze u laboratorijama širom zemlje.


[yt_dropcap type="square" font="" size="14" color="#000" background="#fff" ] K [/yt_dropcap]ako piše list "Danas", kontrolu nad ovom bazom neće imati niko iz struke niti civilnog sektora, već isključivo MUP. To su samo neke od manjkavosti predloga Zakona o registru DNK koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, a na koje upozorava stručna javnost.
 
Mikrobiolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu Oliver Stojković kaže za "Danas" da predlog zakona ima puno manjkavosti jer je donet na silu, bez javne rasprave. On naglašava da je na javnoj raspravi bio potpuno drugi predlog koji je imao 33 člana, dok ovaj koji se nalazi pred poslanicima ima svega 11.
 
"Osnovna manjkavost ovog zakona je što će se registar nalaziti u policiji, a ne postoji nikakva mera ili rešenje kojim bi se sproveo civilni nadzor u vezi sa postupanjima sa tom bazom podataka. To je najintimnija baza koju policija može da ima u vezi sa nečijom privatnošću. Postoje zemlje u kojima je DNK registar u rukama policije, ali nadzor nad njim obavlja civilni sektor, odnosno stručni organi u kojima sede biolozi i pravnici. Oni vrše konstantan nadzor i donose pravila po kojima će policija postupati", ističe za "Danas" Stojković.
 
On dodaje da je našoj policiji potpuno neprihvatljivo da biolozi naprave pravilnik o biološkim tragovima, po kojem će ona da postupa. Prema njegovim rečima, u uređenim zemljama policija upravo od biologa traži da takva pravila formuliše. Dodatna manjkavost aktuelnog predloga zakona, ističe, jeste to što će se mnogo ljudi naći u DNK registru, a da pritom ne postoji mehanizam njihovog uklanjanja iz te baze.
 
"Ovaj predlog ostavlja mogućnost da se brisanje iz registra definiše naknadno, policijskim pravilnikom. A policija je, na osnovu saznanja i dokumenata koja posedujem, jedna prilično autistična organizacija, koja čak odbija da postupi po sudskim zahtevima, ukoliko nisu u skladu sa njihovim pravilnicima. Sumnjam da će MUP, nakon što im se u ruke stavi ovakva baza podataka, pristati da postupa po sudskim zahtevima", ističe Stojković, dodajući da policija nije prihvatila nijedno stanovište struke tokom izrade predloga ovog zakona.
 
I prema mišljenju poverenika za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, predlog zakona o DNK registru sadrži niz manjkavosti koje mogu ozbiljno da naruše privatnost građana.
 
"U predlogu zakona je predviđeno da su sve DNK laboratorije na teritoriji Srbije u obavezi da dostave MUP-u sve DNK profile kojima raspolažu, a koji su dobijeni za potrebe krivičnog postupka. Ne pravi se nikakva razlika između DNK profila osoba koje su samo osumnjičene za neko krivično delo, a postupak protiv njih nije vođen ili su pravosnažno oslobođena, i onih koji su osuđeni za izvršenje krivičnih dela. Niti se uzima u obzir vrsta i težina izvršenog krivičnog dela", navodi Šabić za "Danas".
 
Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje šta je uopšte svrha takvog neselektivnog dostavljanja ogromnog broja podataka i kako će se obezbediti da laboratorije ne dostave podatke osoba koje nemaju nikakve veze sa krivičnim delima, na primer DNK profile i testove koji su rađeni zbog utvrđivanja očinstva ili provere zdravstvenog stanja. 
 
On dodaje da zloupotrebe podataka nikad nije moguće isključiti, čak ni u sistemima koji su mnogo preciznije i kvalitetnije uređeni od ovog koji se predlaže, ali ovi drugi ostavljaju manje prostora za to.
 
"Srbija bi trebalo da ima ovaj registar. To je globalni trend. Međutim, bitno je kako bi on mogao da izgleda. Ne treba da izmišljamo 'toplu vodu', već da sledimo standarde koji su u EU, uz neznatne izuzetke, praktično globalno prihvaćeni, a koji uvažavajući potrebe suzbijanja kriminala, maksimalno vode računa i o garancijama ljudskih prava. Kod nas, predloženi tekst nije u skladu sa standardima o kojima govorim", ocenjuje Šabić.
 
On dodaje da predloženi tekst zakona nije u skladu sa našim Ustavom, sa preporukama Saveta Evrope ali ni sa stavovima izraženim u odlukama Evropskog suda za ljudska prava. Šabić dodaje da je Evropski sud za ljudska prava u odlukama starim i po deset godina, utvrdio da je zadržavanje otisaka prstiju, ćelijskih uzoraka i DNK profila, bez pravljenja razlika da li je lice samo osumnjičeno ili osuđeno, nešto što ne uspostavlja pravedan odnos između javnog i privatnog interesa, da dovodi do neopravdanog mešanja u privatnost i da predstavlja povredu Evropske konvencije.
 

Dodaj komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Redakcija expres vesti ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije expres vesti.

 EXPRES - DNK građana ubuduće u rukama MUP-a i bez ikakve kontrole

065 333 90 29

info@expres.rs

DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd